Приватни субјекти као партнери у јавно-приватном партнерству

Оно што је битно за тржишно дјеловање јавних органа код пројеката ЈПП-а и јавно-приватних партнерстава јесте, између осталог, одабир приватног партнера. Нормативни оквир који уређује одабир приватног партнера био је предмет координације ЕУ на неколико нивоа, са различитим интензитетом и са широком лепезом приступа који постоје на државном нивоу, премда је сваки акт јавног органа којим се додјељују задаци трећој страни уређен минимумом основних начела која произлазе из Уговора о оснивању Европске заједнице. Зеленом књигом о ЈПП је Европска комисија покренула расправу о најбољем начину осигуравања да се ЈПП може развијати у контексту ефикасне конкуренције и транспарентности. Пошто се чисто уговорно партнерство у Зеленој књизи одређује као чин додјеле јавног уговора, то се на уговорне моделе ЈПП-а, посебно на одабир партнера и склапање уговора примјењују Смјернице о јавној набавци.

У том контексту као приватни оператери се могу јавити сви облици организовања привредних друштава у формама дионичког друштва и друштва ограничене одговорности. Привредна друштва организована у облицима партнерства (ортаклук), и то друштво неограничене солидарне одговорности (јавно привредно друштво) и командитно друштво, у формалном погледу би могли бити учесници пројеката ЈПП-а, само што то није иманентно њиховој „пословној филозофији“ и областима (секторима) у којима се организују. Ови облици организовања привредних друштава намијењени су породичним облицима организовања пословања и не представљају привредна друштва капиталног типа. Њихово пословање је карактеристично за микро и мала предузећа, као и за породично организоване бизнисе. У нашој средини (Босна и Херцеговина) број ових предузећа наспрам друштава ограничене одговорности и дионичких друштава је занемарљив.

Приватни субјекти требају бити посматрани као они субјекти који су у 100% приватном власништву или су у мјешовитом власништву са јавним субјектима. Наравно да ће прва ситуација бити доминантна. Под овим субјектима треба посматрати субјекте који су организовани у складу са законодавством у БиХ (ентитети и БД БиХ), као и страна привредна друштва која су организована и имају сједиште изван БиХ према њиховом државном законодавству. Свако другачије третирање иностраних улагача било би противно прописима којима се уређује режим директних страних улагања. Радило би се о сљедећим законским актима:

а)    Закон о привредним друштвима ФБиХ,
б)    Закон о привредним друштвима РС, и
ц)    Закон о предузећима БД БиХ.

У погледу правног положаја правних лица (привредних друштава) која долазе изван БиХ говоримо о сљедећим законским актима:

а)    Закон о политици директних страних улагања у БиХ,
б)    Закон о страним улагањима ФБиХ, и
ц)    Закон о страним улагањима РС.

Што се тиче финансијског сектора, односно пословних банака и/или осигураватеља, као и инвестиционих фондова, они не могу бити партнери у пројектима ЈПП-а јер им закони који регулишу њихово организовање и рад не омогућавају бављење овим пословима. Они се могу јавити као повјериоци, и то појединачно или групно код додјељивања тзв. синдицираних кредита када се на страни даваоца кредита појављује више банака.