Javno-privatno partnerstvo u BiH

Bosna i Hercegovina nema veliko iskustvo u realizaciji projekata JPP-a. Zakonski okvir za JPP postoji, ali obuhvata 12 zakona, dok onaj za koncesije obuhvata čak 14 zakona. Činjenica je da je ovaj ovako složen pravni okvir uslovljen i složenim ustavnim uređenjem BiH. Odsustvo adekvatnog zakonskog uređenja praćeno je nepostojanjem plana razvoja ove oblasti, a BiH nema ekspertskih znanja za projekte JPP-a, odnosno institucije koje bi unaprijedile proces pripreme ovih složenih projekata.

Pravni osnov za donošenje zakona o JPP-u sadržan je u obavezi BiH i organa vlasti na svim nivoima da po pristupanju Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju osiguraju postepeno usklađivanje svojih postojećih zakona, kao i budućeg zakonodavstva sa pravnom tečevinom (acquis) Zajednice. Prema članu 70 Sporazuma, propisano je da ugovorne strane (EU i BiH) priznaju važnost usklađivanja postojećeg zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom Zajednice, kao i njegovog efikasnog provođenja. Ova obaveza je i pravni osnov da se izvrši postepeno preuzimanje pravne tečevine EU, pa time i zakonodavnih rješenja iz sektora JPP-a.

Razlozi donošenja zakona o JPP-u su, u osnovi, posljedica izloženog pravnog osnova. Ova potreba je rezultat preuzetih obaveza BiH u procesu pristupanja EU integracijama. Pored toga, ova obaveza proizlazi iz opšteg pravnog okvira koji nalaže pravno uređenje u skladu s uporednim zakonodavnim rješenjima, posebno u regiji, ali i šire te je nezaobilazno da se ovo pravno i ekonomsko pitanje uredi i zakonodavno.

Posmatrani pravni instituti pravno su uređeni na svim posmatranim nivoima vlasti u BiH (entitet RS, BD BiH i kantoni) izuzev FBiH. Da bi se postigao napredak u realizaciji projekata JPP-a, sasvim sigurno je potrebno zaokružiti ovaj pravni okvir te kontinuirano ažurirati pojedina zakonodavna rješenja, pri čemu treba koristiti najbolje uporedne prakse.

U Zakonu o JPP-u RS, javno-privatno partnerstvo je oblik saradnje javnog i privatnog sektora, koje se realizuje udruživanjem resursa, kapitala i stručnih znanja, radi zadovoljavanja javnih potreba. Saradnja se ostvaruje radi osiguravanja finansiranja u cilju izgradnje, sanacije, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukture, pružanja usluga i izgradnje objekata, a u svrhu zadovoljavanja javnih potreba (ZJPP RS, član 2). U BD BiH JPP je dugoročan partnerski odnos između javnog i privatnog partnera koji se zasniva s ciljem realizacije projekata JPP-a (ZJPP BD BiH, član 2). U FBiH je JPP, u smislu Nacrta zakona o JPP-u, partnerski odnos između javnog i privatnog partnera koji se uspostavlja putem ugovora za realizaciju projekata JPP-a. Postupak odobravanja prijedloga projekata JPP-a vrše javni organi, vođenje registra ugovora o JPP-u i nadzor nad realizacijom ugovora o JPP-u vrši Komisija za koncesije FBiH za projekte iz nadležnosti FBiH, i komisije za koncesije kantona za projekte iz nadležnosti kantona, grada ili opštine (Nacrt ZJPP FBiH, član 2).

Pored ovog, uvidom u svih 10 kantonalnih zakona kojima se uređuje ova materija, primjetno je da svi posmatrani zakoni poznaju definiciju JPP-a bilo posebnim članom, bilo u okviru davanja osnovnih pojmova (definicija). Ova definicija je dosta ujednačena i govori da je to ugovorni ili institucionalni oblik saradnje javnog i privatnog sektora u različitim oblastima, a sve radi zadovoljavanja javne potrebe.