Интервју за Klix.ba – проф.др. Вељко Тривун, правни експерт за јавно-приватно партнерство

  • 13.00.2017

У свијету је евидентирано 738 пројеката јавно-приватног партнерства (ЈПП) и највише их је у САД-у (43), Турској (30), Италији, Холандији, Пољској, Мексику, Кини, Грчкој и Француској (по 20). У регији предњачи Хрватска чији пројект Зрачна лука др. Фрањо Туђман вриједи близу 330 милиона еура. У БиХ постоји само један званични ЈПП пројект, а то је Клиника за лијечење дијализираних болесника Фресениус у Дистрикту Брчко, који је реализован 2011. године и вриједи пет милиона еура.

У свијету је евидентирано 738 пројеката јавно-приватног партнерства (ЈПП) и највише их је у САД-у (43), Турској (30), Италији, Холандији, Пољској, Мексику, Кини, Грчкој и Француској (по 20). У регији предњачи Хрватска чији пројект Зрачна лука др. Фрањо Туђман вриједи близу 330 милиона еура. У БиХ постоји само један званични ЈПП пројект, а то је Клиника за лијечење дијализираних болесника Фресениус у Дистрикту Брчко, који је реализован 2011. године и вриједи пет милиона еура.

Професор Вељко Тривун с Економског факултета у Сарајеву тврди да се у БиХ велики број пројеката назива пројектима ЈПП, а немају одобрење надлежних државних органа, због чега се у друштву ствара забуна и погрешна интерпретација.

"Управо из овог разлога, а како би се у БиХ успоставио функционалан систем јавно-приватног партнерства усклађен с ЕУ стандардима и најбољим европским праксама, Уред координатора за реформу јавне управе покренуо је пројект Јавно-приватно партнерство у БиХ, чији су главни корисници владе ФБиХ, РС и Дистрикта Брчко. Имплементацијом пројекта предвиђен је, између осталог, развој законодавстава у области јавно-приватног партнерства, хармонизација већ постојећег законодавства из ове области, обука и изградња капацитета релевантних институција за провођење партнерства, као и обука приватног сектора о могућностима за пословање у оквиру концепта јавно-приватног партнерства, као и стварање повољног пословног окружења за пословне субјекте те едукација шире јавности о предностима ЈПП-а", казао нам је Тривун.

ЈПП не значи приватизацију јавних добара

Јавно-приватно партнерство, истиче Тривун, представља дугорочан партнерски однос између јавног и приватног партнера, који подразумијева пружање јавних услуга или задовољење јавног интереса, с тим да период не може бити краћи од пет, нити дужи од 40 година, уз могућност закључења новог уговора. Истиче да ово партнерство ни у којем случају не значи приватизацију јавних добара.

"Приватизација представља једнократни модел продаје неког добра правној особи, а ЈПП представља уговорни однос јавног и приватног сектора на одређени временски период, при чему приватни сектор улаже у пројект и добија могућност управљања на уговорено вријеме, али се предмет ЈПП увијек враћа и остаје у власништву јавног сектора, односно државе, кантона и слично", објашњава професор.

Сврха је, додаје, укључивање приватног финансирања у развој инфраструктуре, умјесто традиционалног финансирања из буџета. Тај феномен се развио у бројним подручјима дјеловања јавног сектора због различитих фактора, на првом мјесту због буџетских ограничења државе гдје ЈПП удовољава потреби приватног финансирања јавног сектора. Тривун тврди да велика предност модела ЈПП-а за јавни сектор јесте у расподјели ризика.

"Јавно-приватно партнерство може послужити као учинковито средство или алат за рјешавање проблема финансијског дефицита код изградње или одржавања неопходне јавне или друштвене инфраструктуре, а без излагања државног или опћинских буџета додатним оптерећењима. У класичним јавним набавкама већину ризика преузима јавни сектор. У ЈПП-у ризици се расподјељују у зависности од прилика на тржишту, али у правилу већину ризика преузима приватни партнер. Па тако, ако приватни партнер преузима ризик пројектирања, изградње, одржавања и управљања грађевином, потребно је да преузме барем још један ризик - ризик расположивости грађевине корисницима или ризик варијације у потражњи", истиче Тривун.

Турска и Букурешт позитивни примјери

Додаје да је начин функционисања ЈПП-а најлакше објаснити на примјеру земље која у овом моменту изводи највећи број оваквих пројеката у свијету, а то је Турска која покушава да се наметне као енергетско и трговинско чвориште, како за Блиски Исток, тако и за Централну Азију.

"Пројекти укупне вриједности 100 милијарди долара укључују брзу цесту Kuzey Marmara Otoyolu, мост Yavuz Sultan Selim, трећи аеродром у Истанбулу, Canal Istanbul, протуракетни одбрамбени систем великог домета, Eurasia Tunnel и Финансијски центар Истанбул и сви се изводе по режиму ЈПП-а. Према ријечима потпредсједника турске владе, они само дизајнирају пројекте, позову приватни сектор, дају потребне гаранције и пусте приватнике да одраде посао. Он тврди да су инвестиције и активности приватног сектора главни разлог њиховог раста и да је све то довело до повећања запошљавања. Кључна ствар за привлачење инвеститора је била добро пословно окружење, уклањање административних баријера и стварање услова за лакше улагање. Ова једноставна формула даје изванредан успјех уз напомену да се финансирање осигурава узајамно", наводи наш саговорник.

Неки од позитивних примјера реализованих јавно-приватних пројеката у свијету које професор Тривун издваја су пројект Водовод и канализација у Букурешту који је био први ЈПП у Румунији и један од најбољих локалних примјера позитивног утјецаја ЈПП-а. Град има више од два милиона становника и веома стару водоводну инфраструктуру те су губици воде били четири пута већи од европског просјека и износили близу 800 литара по становнику дневно. Француска компанија Веолиа, као приватни инвеститор, изградила је ново постројење за прераду воде у вриједности од 70 милиона еура. Профит је прве године био 24 милиона еура. За првих пет година губици воде су смањени за 44 посто, а задовољство корисника се повећало на 67 посто. Осим тога, грађани Букурешта плаћају најмању таксу за водовод у Европи. Однос власништва је 80:20 посто у корист приватног партнера који ће водоводом управљати 25 година.

Други позитиван примјер је аутоцеста Гебзе-Орхангази-Измир дужине 433 км која ће бити највећи цестовни инфраструктурни пројект у турској хисторији. Омогућит ће скраћивање пута од Истанбула до Измира с тренутних осам на три и по сата вожње. Пројект се реализује кроз партнерство између државних и приватних фирми, а најављено је да ће бити довршен до 2018. године. Цијена изградње је 10,25 милијарди еура, а концесијски период је 22 године.

Тривун закључује да се ЈПП може окарактерисати као динамичан развојни процес реализације инфраструктурних пројеката који представља облик сарадње између органа власти и приватног сектора с циљем модернизације постојеће инфраструктуре и јавних услуга, али и предузимања нових инвестиција. У појединим случајевима, ЈПП укључује финансирање, нацрт, конструкцију, обнову, експлоатацију и/или одржавање инфраструктурне имовине. У другим случајевима оно укључује пружање различитих услуга које традиционално пружају јавне институције.


Конференција за медије у Сарајеву 23.11.2017.

22.42.2017

Позивамо Вас на конференцију за медије поводом представљања потенцијала и перспектива јавно-приватног партнерства у Босни и Херцеговини, те резултата имплементације пројекта „Јавно-приватно партнерство“.

Пресс конференција ће се одржати 23. новембра 2017. године у Хотелу Европа, Сарајево, са почетком  у 11:30 сати.

Сазнајте више

Наставак обука о јавно-приватном партнерству

03.29.2017

Уред координатора за реформу јавне управе наставио је са реализацијом серијала обука за јавне службенике и представнике приватног сектора у Босни и Херцеговини,а у склопу пројекта "Јавно-приватно партнерство у БиХ".

Након успјешних обука у Бањалуци и Бихаћу, током септембра и октобра обуке су одржане у Мостару, Сарајеву и Брчком.

Кроз ове три обуке 148 учесника се имало прилику упознати са кључним аспектима пројеката јавно-приватног партнерства те учествовати у практичним радионицама ЈПП-а.

Сазнајте више

ЈПП у Кантону Сарајево

30.28.2017

Елмедин Конаковић, премијер Владе Кантона Сарајево, о концепту ЈПП-а и пројектима на подручју Кантона Сарајево. Вечерас у програму ПИНК БХ у 18:30, одмах након Инфо Топ-а.

Сазнајте више

Зашто је јавно-приватно партнерство важно за БиХ?

29.53.2017

Погледајте вечерас у програму ПИНК БХ у 18:30, одмах након Инфо Топ-а. Гост је Драган Ћузулан, државни координатор Уреда за реформу јавне управе.

Сазнајте више

ЈПП у Општини Соколац

28.30.2017

Вечерас у програму ПИНК БХ, у 18:30, погледајте који су то актуелни пројекти ЈПП-а у општини Соколац.

Сазнајте више

ЈПП у Општини Бијељина

26.56.2017

Примјер Бијељине, унаточ свим проблемима, пионирски је покушај у реализацији пројеката ЈПП у БиХ. Говори Миле Пејчић, шеф Кабинета Градоначелника Бијељине.

Сазнајте више

ЈПП у Општини Тешањ

27.52.2017

О потенцијалима опћине Тешањ за пројекте ЈПП-а говори Суад Хускић, начелник Опћине Тешањ. Вечерас у 18:30 у програму ПИНК БХ, одмах након Инфо Топ-а.

Сазнајте више

ЈПП у Опћини Стари Град

23.16.2017

Опћина Стари Град Сарајево је прва опћина у Кантону Сарајево која ће искористити погодности јавно-приватног партнерства. О пројектима ЈПП-а, говори Ибрахим Хаџибајрић, начелник Опћине Стари Град.

Сазнајте више

Петар Ћорлука о ЈПП-у

22.28.2017

О концепту ЈПП-а и његовој примјени, говори Петар Ћорлука, власник компаније Виолета. ПИНК БХ у 18:30, одмах након Инфо Топ-а.

Сазнајте више

О моделу ЈПП

21.37.2017

О моделу ЈПП-а, његовој примјени у БиХ те да ли има повјерења у државу као пословног партнера, говори Горан Ћорић, предсједник Metromedia Group.

Сазнајте више