Питања и одговори

Шта је јавно-приватно партнерство?

Дефиниција јавно-приватног партнерства (ЈПП)

Модел ЈПП-а се у посљедње двије деценије развио у опћи појам који представља специфичан динамичан однос између једног или више јавних органа са једним или више приватних субјеката у циљу добробити друштва. Ова интеракција између јавних и приватних страна може се изградити да функционише под одређеним економским и законским правилима дјеловања, што је широко прихваћено за формирање у одређени модел ЈПП-а.

Генерално, јавни органи могу усвојити овај концепт за рад на пројектима од великог јавног интереса и њиховом провођењу, чиме се отвара пут приватним подузећима да дају јавна добра/услуге. Надаље, концепт ЈПП-а се заснива на разумијевању да ће постојати одређени степен расподјеле ризика међу партнерима у ЈПП-у с циљем да се искористе буџетска средстава на ефикаснији начин.

Каква је законска регулатива у БиХ која третира област Јавно-приватно партнерство у БИХ?

Прописе о ЈПП имају сви кантони и Република Српска

Босна и Херцеговина је започела процес законске регулације ЈПП-а, али обзиром на уставну структуру државе, многе надлежности за јавне услуге, изградњу и инвестиције су на нижим нивоима власти. Државни ниво још увијек нема оквирни закон, у Федерацији БиХ сви кантони имају законе, као и Република Српска. Брчко дистрикт БиХ такође има Закон о јавно-приватном партнерству  који је усвојен 2010. године.

У Европи, такођер, постоји тренд према регулисању и ЈПП-а, поред регулисања области концесија.

Генерално, све до 2004–2005 већина земаља је регулисала концесије својим државним законима, док су ЈПП представљала ствар правне политике и структурисања у складу са постојећим правилима закона о облигацијама или сличног, за разлику од регулисања овог питања у само једном закону.

Према томе, дословце није било дефиниције ЈПП-а ни на државном, ни на међународном нивоу.

То се промијенило, те смо свједоци новог тренда у којем државе праве посебан закон о ЈПП-у или законе који, између осталог, укључују концесије као једну врсту ЈПП-а.

Док многе државе имају закон о концесијама који не регулише друге облике ЈПП-а, тренутно постоји и неколико држава које имају специфичан закон о ЈПП-у који понекад укључује и концесије.

Неке од тих земаља увеле су оба закона, и закон о ЈПП-у и закон о концесијама, и стога је важно да се тачно дефинише дјелокруг сваког закона, те који су аранжмани обухваћени којим законом.

Пројект "Јавно-приватно партнерство у БИХ" има за циљ да уреди законски оквир и предложи најбоља законска рјешења

Да ли је Европа најбоље тржиште за пројекте ЈПП-а?

За само годину дана у Европи пројекти  ЈПП-а у вриједности од 15,6 милијарди еура

Јавно-приватно партнерство се већ деценијама реализира у европском земљама, а регулаторни и институционални оквири су прилагођени захтјевима и потребама различитих земаља.

Према подацима Европског експертског центра за јавно-приватно партнерство (ЕПЕЦ), 2015. године укупна вриједност закључених уговора о ЈПП-у износила је 15,6 мрд. ЕУР, што је 17% мање него у 2014. години (18,7 мрд. ЕУР).

У 2015. години је закључено 49 уговора о ЈПП-у, што је мање у поређењу са 82 трансакције у 2014. години. Али, просјечна вриједност уговорених пројеката ЈПП-а повећана је на 319 мил. ЕУР, у односу на 229 мил. ЕУР у 2014. години.

Највећи пројекти ЈПП-а уговорени су у Турској (Истанбулски аеродром 6 мрд. ЕУР; здравствени комплекс Етлик-Анкара 1.1 мрд. ЕУР и здравствени центар/кампус Билкент 1.1 мрд. ЕУР), затим  у Француској – луке Цалаис и Боулогне-сур-Мер у вриједности од 863 мил. ЕУР те у Холандији  бродска преводница Ијмуиден у вриједности од 508 мил. ЕУР.

Више од  85% уговорених пројеката ЈПП-а је на принципу „Влада плаћа“, најчешће засновано на плаћању доступности, односно влада плаћа приватном партнеру за пружену јавну услугу. Турска је била по вриједности највеће тржиште за ЈПП у 2015. години с укупном вриједношћу инвестиција од 9,2 мрд. ЕУР и друго највеће тржиште по броју склопљених послова са 7 закључених уговора.

Велика Британија је остала најактивније тржиште за ЈПП по броју пројеката којих је у 2015. години било 15. Велика Британија је и друго највеће тржиште по вриједности у 2015. са пројектима укупне вриједности од 2,4 мрд. еура.

Француска је треће тржиште у Европи са инвестицијама у ЈПП од 1,2 милијарде еура.

На листи уговорених послова ЈПП-а послије Велике Британије и Турске слиједе Њемачка и Француска са по 5 закључених уговора те Холандија са 4 закључена уговора о ЈПП-у. 10 земаља је уговорило најмање 2 пројекта ЈПП-а (у поређењу с 11 земаља у 2014.), а 12 земаља је закључило по један уговор о ЈПП-у (у поређењу с 13 земаља у 2014.) Треба констатирати да је Финска први пут након 2011. склопила један пројект ЈПП-а.

Један од позитивних примјера успјешних пројеката ЈПП-а

Турска реализира гигантски пројект здравствене заштите кроз јавно-приватно партнерство

Главни пројект у програму за развој болница у Турској, Билкент Интегратед Хеалтхцаре Цампус који вриједи 1,37 мрд. УСД, заузеће више од 1,2 мил. квадратних метара на периферији Анкаре, а биће реализиран по систему ЈПП-а.

Билкент је трећи највећи здравствени договор у области ЈПП-а у Турској, који прати сличне програме у Адани и Мерсину, оба потписана у децембру 2014. године.

Дугорочно финансирање у укупном износу од 1 мрд. УСД (890 милијарди ЕУР) сносиће Сиеменс Финанциал Сервицес, аустријска УниЦредит банка и турске банке како би изградили и опремили кампус, те управљали њиме 25 година. Доприносом од стране ДИА Холдинг укупна вриједност пројекта ће износити 1,37 мрд. УСД.

Здруживањем 30 нових здравствених кампуса, мисли се да ће то бити највеће здравствено ЈПП у свијету, највећи свјетски пројект болнице са улагањем које креће од нуле, највећи свјетски „гринфилд“ пројект болнице (енг. „греенфиелд“ – пројект у којем се почиње посве од почетка) у свијету, те један од највећих здравствених ЈПП-а у Европи.

Користећи свој положај који представља глобалну тачку сусрета Истока и Запада, Турска тежи ка томе да капитализира на процвату здравственог туризма. Од 40 мил. људи који су посјетили државу у 2014. години, отприлике пола милиона је допутовало да би се подвргнули разним оперативним захватима, од трансплантације косе, преко липосукције до лијечења рака.

Тај број од пола милиона представља повећање посјета те врсте за 75% више него претходне године. Приход од здравственог туризма достигао је скоро милијарду америчких долара прошле године.

Са преко 100 оперативних сала и 3.800 болничких кревета, за Билкент се очекује да ће моћи третирати око 35.000 пацијената дневно и упослити приближно 8.000 људи.